Прве прозне сенке – кратке приче с краја миленијума
Мој сусрет са уметничким стварањем започео је кроз прозу – кратке приче које сам писао током деведесетих година и почетком новог миленијума. Тематски су биле обележене ратним временом, урушеним вредностима и несхватањем распада једне земље, посматраним кроз призму тинејџерске збуњености, страха и адолесцентне потраге за сврхом личног постојања.
Ове приче биле су моји први литерарни сусрети са питањем смисла живота, егзистенцијалном тескобом и потрагом за човечношћу у времену дезинтеграције. Исповедни тон који их обележава касније је добио нови слој – приче настале у 21. веку тематизују превазилажење личне трагедије: тешке саобраћајне несреће која је оставила дубок траг, како у животу, тако и у писању.
Једина објављена прича из тог првог периода, „Нема више човека“, припада самом почетку тог наративног трагања и нашла је своје место у збирци Вештина намигивању месецу. Причу „У мраку“, насталу у другом, исповедном циклусу, објавиле су Књижевне новине.
